Liderstvo u krizi
Za svako društvo je bitno kakve studente „kroji“. Oni su ponekad nalik njegovim spoljnim zidovima koji stoički podnose udare prvih ozbiljnijih životnih nedaća. Studije su period tokom kog se mnogi osamostaljuju daleko od roditeljskih pogleda, dok među univerzitetskim skamijama „lome“ jezik stručnim izrazima svojih budućih zanimanja. Istovremeno, „bilduju“ unutrašnju snagu i izrastaju u vođe sutrašnjice. Kao takvi lideri, oni ne smeju biti u krizi kao što je ova trenutna, koja ne da nas ostavlja samo praznih novčanika, nego i bez vizija i smernica za bolje sutra.
Žestoka finansijska kriza, među najtežima posle Velike depresije, pogodila je globalno svet i baš nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Njene posledice se osećaju u svim aspektima društva, na svakom kontinentu. Većina ljudi o finansijskoj krizi razmišlja samo u terminima „ima para ili nema para“. No, u suštini, problem finansijske krize nije u nedostatku novca, već u nedostatku jednog osnovnog ljudskog faktora - kvalitetnih lidera!
Onima koji se profesionalno bave ispitivanjem uzroka nastale situacije jasno je da do krize nije došlo zato što nije bilo dovoljno novca. Njega je u tom trenutku bilo više nego ikada, samo se nije više nije znalo kuda on odlazi, ili je otišao. Finansijske odluke, koje su donosili ljudi odgovorni za poverene im investicije desetak godina unazad, bile su odluke onih čiji su nedostatak morala, lakomost, bezodgovornost i nepresušna želja za još, doveli do toga da unište finansijski kapital celog sveta! Zvuči poražavajuće! Nažalost, istina je.
Poražavajuća je i činjenica koliku moć, zapravo, ima jedan lider i kolko je velika njegova sfera uticaja. To, naravno, zavisi od pozicije koju on zauzima, jer je njegovo mesto direktno u vezi sa autoritetom i vlašću. Njegova pozicija bi trebalo i da je direktno proporcionalna sa odgovornošću - koliko je u hijerarhiji poslova na višoj lestvici, toliko mu veća i odgovornost sleduje.
Na zapadu se desio jedan paradoks. U društvu koje se diči demokratijom, vlast i autoritet u donošenju najvažnijih finansijskih odluka dati su ljudima koji u moralnom smislu više liče na totalitarne lidere. To su bili ljudi kojima se bezrezervo verovalo i, čak, u ideološkom smislu klanjalo, jer su oni donosili svojim firmama ili pojedincima basnoslovne prihode. Novac se iznova javio kao savršeno dovoljan razlog da se zažmuri na nedostatak osnovnih moralnih principa. Sve dok su se enormni bonusi slivali u džepove određenih ljudi, niko nije želeo da zna na koji način se do njih dolazilo.
Sa druge strane, nikada do sada nije bilo više programa za obuku menadžera, lidera, treniga za rad u timu na svim nivoima društva. Po svetu se pojavljuju poznata liderska imena: Filip Kotlar, Piter Draker, Stiven Kavi, Džon Maksvel... Njihovi seminari su visoko cenjeni, a njihove knjige su prevedene i dostupne na svim kontinentima. Očigledno, problem nije u nedostatku informacija ili „know how“. Problem se javio kada su te informacije poslužile za zadovoljavanje sopstvenih ciljeva, a lični interes nadvladao interes društva u kome se živi. Individualizam se u ovom slučaju javlja kao velika laž, jer ako greške koje je neko napravio na drugom kraju sveta mi treba da plaćamo, onda se teorija da je čovek društveno biće, tj. neko ko ne može da živi nezavisno, pokazuje istinitom.
U svetu u kome živimo vladaju zakonitosti koje su večne i nepromenljive. Većina ljudi pokušava da ih prenebregne jer im se ne sviđaju i obično idu protiv nekih njihovih sebičnih inklinacija. Lakše im je da ih poreknu, nego da im one stalno kuckaju po savesti. Međutim, kad-tad, te univerzalne moralne vrednosti pokažu svoj rezultat. Za one koji ih slede, one daju spor, ali pozitivan rezultat, prvenstveno u izgradnji ličnog karaktera koji tim ljudima daje kredibilitet u društvu, bez obzira na materijalni status.
U prilog ovoj konstataciji može se dodati i mišljenje Džona Maksvela, poznatog predavača u sferi liderstva: „Teško je za jednu finansijsku instituciju da uspe bez kredibiliteta. Podjednako je teško za jednog lidera da uspe bez istog. Zašto? Zato što je kredibilitet njegova valuta. Sa valutom, lider je solventan. Bez nje je bankrotirao“.
U suštini, svi oni koji ne slede univerzalne etičke zakonitosti koje započinju od onih najjednostavnijih - ne kradi, ne laži, ne ubij - u svakom slučaju će završiti kao bankrotirani. Treba li nam veći dokaz od sadašnje globalne finansijske krize?
U svojoj knjizi „The Speed of Trust“, Stiven R. Kavi (pisac svetskog bestselera „Sedam navika visoko efektivivih ljudi“) rekao je: “Nizak nivo poverenja je nevidljiva cena koja se plaća u životu i biznisu, jer stvara skrivene planove i sprečava komunikaciju i, samim tim, usporava donošenje odluka. Nedostatak poverenja sprečava inventivnost i produktivnost. Poverenje, sa druge strane, doprinosi ubrzanju, jer hrani saradnju, lojalnost i u krajnjoj liniji, rezultate!
Svaki čovek je lično prizvan da živi moralno odgovoran život. To nije zadatak društva, političkih partija ili globalnog svetskog poretka. Koliko god da je mala pozicija koju pojedinac zauzima u datom trenutku, statistike kažu da svako od nas tokom života ima direktan uticaj na oko 250 ljudi oko sebe! Kakav će biti rezultat tog uticaja je odgovornost koju svako od nas lično nosi. Izbor je naš.
Slavica Stoevska
SGS conslut Ltd